претући), -тучем (3. л. мн. -туку) свр. а. изударати, премлатити; озледити тукући: ~ дете. б. тукући убити. – Претукли су зликовца секирама. в. повредити притиском, ударцем, пригњечити: ~ прст. • ~ на мртво име (и презиме) испребијати, измлатити.

Претукли су зликовца секирама