Значење и употреба
Како се реч користи
закуцати, причврстити куцањем, прикуцати, прибости. – Чувари су нашли кошутину кожу прибиту о дебло.
Чувари су нашли кошутину кожу прибиту о дебло
тесно привезати, стиснути, приљубити једно уз друго: ~ човека уз човека. – Ветар их је прибио о грм смрековине.
Ветар их је прибио о грм смрековине
примаћи се, поставити се сасвим близу, приљубити се уз некога или нешто; приљубити се један уз другог. – Прибио се уз земљу. Она се прибила уза њ. Скела се приби уз обалу.
Прибио се уз земљу
сложити се с каквом идејом, приклонити се, пристати уз чије мишљење: ~ се к рускоме сматрању.
стално бити уз некога не одвајајући се. – Прибио се уз нас и постао нераздвојан у кафанама.
Прибио се уз нас и постао нераздвојан у кафанама
склонити се код некога тражећи уточиште. – Прибио се као слуга код газда-Млађе.
Прибио се као слуга код газда-Млађе
Напомене
Имперфекат: прибиј; трп. прибијен, -ена
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.