пригнем свр. а. савити надоле, погнути, нагнути, сагнути: ~ главу. б. фиг. покорити, преломити, сломити. – Тај јад је пригнуо њену вољу. и ~ се погнути се, сагнути се; спустити се, гнути се. – Шљива се пригнула к земљи. Плафон се пригнуо. • ~ уво пажљиво слушати. ~ главу (шију, колено) пред ким покорити се, признати чију власт.

Тај јад је пригнуо њену вољу

Шљива се пригнула к земљи