Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
особа с којом је неко у добрим, срдачним односима, одан, присан човек, близак познаник, друг. — Није имао правих пријатеља.
Није имао правих пријатеља
1.б.
онај који с неком женом одржава интимне односе, љубавник.
2.
онај који пристаје уз кога или што, бранилац, једномишљеник, приврженик, следбеник: ~ уметности, ~ напретка.
3.
у фамилијарном или ироничном обраћању непознатој особи. — У здравље пријатељу!
У здравље пријатељу!
4.
отац једног од супружника према родитељима другог супружника. • кућни ~ а) особа која ужива наклоност читаве породице. б) ир. љубавник жене, домаћице куће.
Напомене
Инструментал: -ем
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.