припаднем (аор. припадох, припаде и припаде; р. пр. припао, -ала; пр. пр. припавши; трп. 0) свр. а. пасти у део (при деоби), допасти. – Њој су припале Радине ципеле. б. пасти у дужност. – Њему је припало да се брине о баки. • припала ме мука не осећам се добро, лоше ми је, мука ми је.

Њој су припале Радине ципеле

Њему је припало да се брине о баки