који се односи на природу, који постоји, влада у природи, који се налази у природи, створен у природи: природна богатства. б. који је у вези с проучавањем природе, који узима природу као предмет проучавања: природне науке.

који је условљен природним законима: природна смрт. б. који је добијен, направљен на природан начин, који није вештачки; који постоји у природном стању: ~ цвеће.

стечен рођењем, урођен: ~ елеганција. б. неусиљен, неизвештачен, ненаметнут: ~ осмех. в. (у им. служби) оно што је ненаметнуто, неусиљено, неизвештачено: поезија природнога. • ~ ствар у говору кад је реч о нечему што друкчије не може бити, што се само по себи разуме. природни пораст становништва већи број рођених у односу на број умрлих. природни род лингв. мушки и женски род који се одређује на основу пола бића означеног именицом, а не на основу њених граматичких особина. природно одабирање одржавање боље прилагођених јединки у борби за опстанак. ~ лечење лечење водом, ваздухом и др. без лекова.