привијем (имп. привиј; р. пр. привио, -ила; трп. привијен, -вна) свр. а. ставити, прислонити (понекад причвршћујући завијањем, омотавањем, увијањем): ~ траву на рану, ~ ухо уз врата. б. обухватајући рукама привући исказујући љубав, нежност, загрлити: ~ кога на груди. в. осетити према некоме привезаност, приврженост, љубав. – Приви к срцу ту чељад. и ~ се а. чврсто се приљубити, стиснути се уз некога или уз нешто. – Цикнула је и привила се уз оца. б. прибити се, привезати се уз кога, налазећи уточиште: ~ се уз чије крило. в. прихватити се чега, прионути на што: ~ се уз свагдање послове. • на рану би га привио добар, мио, племенит (о човеку).

Приви к срцу ту чељад

Цикнула је и привила се уз оца