привољети, приволим свр. речима, саветима, убеђивањем наговорити кога, изазвати у кога вољу, жељу да учини што, да пристане на што. – Приволео ју је на удају. и ~ се а. наговорити се, натерати се, приморати се на нешто. – Не могу да се приволим на учење. б. одлучити се, определити се за некога или нешто, приклонити се чему, пристати уз кога, изабрати (између разних могућности). – Коме ће се приволети царству?

Приволео ју је на удају

Не могу да се приволим на учење

Коме ће се приволети царству?