гутајући пропустити нешто у желудац.

учинити да неко или нешто нестане, да не постоји више (примивши га у себе, обухвативши га собом и сл.); уништити; лишити живота. – Понор прогута језеро. Ветар је прогутао псовку. Ватра је прогутала шуму. Море га је прогутало.

Понор прогута језеро

а. ћутећи отрпети какву неправду или непријатност; задржати у себи: ~ увреду, ~ тајну. б. издржати, претрпети, истрпети: ~ батине.

а. фиг. врло брзо, с великим интересовањем прочитати: ~ писмо, ~ књигу. б. поверовати у нешто: ~ причу. • као да је метлу (бандеру, мотку) прогутао а) укипио се, укрутио се. б) понаша се необуздано, неприродно. прогутао га је мрак (ноћ, помрчина, тама) нестао је заувек, убијен је. ~ језик каже се о некоме који не може или неће да каже нешто. ~ удицу ухватити се на нечије лепе речи, обећања.