произаћи), -изађем и произићи (произићи), -изиђем свр. а. постати из нечега, водити порекло од некога или нечега. – Човек је произашао од мајмуна. б. настати као последица претходног узрока. – Ти ставови су произашли из његовог начина живота.

Човек је произашао од мајмуна

Ти ставови су произашли из његовог начина живота