прдстим и простим свр. а. (нешто) не узети за грешку, као грех, прећи (преко нечега), опростити (нешто): ~ дуг. б. (некога, некоме) ослободити кривице, одговорности, опростити (некоме). — Прости ме (ми), ако можеш. и ~ се опростити се, растати се. • бог да му душу прости! бог да га (да му) прости! нар. каже се при спомињању покојниковог имена, у вези са каквим његовим поступком, делом и сл. боже ми (ме) прости, бог да прости каже се као оправдање за оно што ће се рећи или оно што је речено. прости(те), да простиш, да простите каже се као

Прости ме (ми), ако можеш