Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
својство онога који је прост, једноставан, онога што је просто, једноставно, једноставност, природност. — Допадала му се простота тих људи и простота њиховог живљења.
Допадала му се простота тих људи и простота њиховог живљења
1.б.
разумљивост, схватљивост: ~ Фројдових тумачења.
2.
неуљудност, неучтивост; неуљудан, неучтив поступак, говор и сл., простаклук. — Нервирала га је његова простота; увек би учинио какву простоту. в. необразованост; необразован свет, народ. • опсенити простоту разг. празним ученим речима и фразама очарати, заварати оне који су необразовани.
Нервирала га је његова простота
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.