начинити, створити, направити отвор, рупу у чему, силом пробушити, пробити: ~ зид, ~ столицу. б. фиг. нагло се појавити, неочекивано избити, испољити се у великој количини. – Из њега провали плач. в. жарг. рећи неку напречац смишљену, успешну шалу. – Јеси чуо шта је провалио?

Из њега провали плач

Јеси чуо шта је провалио?

насилно отворити оно што је закључано, обити (обично ради крађе). – Стан му је био проваљен. б. вој. извршити продор, пробој, продрети. – Непријатељ је провалио у село. в. а. открити рад какве илегалне организације; открити чије тајно, илегално, деловање (обично издајом). – Мене нико од другова није провалио. б. жарг. сватити, разумети. – Нисам провалио крај филма. т ~ се 1. а. развалити се, разломити се, распукнути се, разлерати се, проломити се: лед се провалио, брана се провалила, кров се провалио, пут се провалио. б. нагло се излити у великој количини (о киши). 2. фиг. снажно се испољити, нагло избити (о каквом стању, дуго задржаваном осећању). – Салом се провалио смех. в. фиг. постати незаситљив. – Провалио се од глади.

Стан му је био проваљен

Непријатељ је провалио у село

Мене нико од другова није провалио

Нисам провалио крај филма

Салом се провалио смех

Провалио се од глади