прво) прил. а. (често удвојено) употребљава се у набрајању или да се у набрајању означи почетна тачка нечега. – Прво, полазимо у лов, друго, носимо пушке. Прво и прво, не дозвољавамо крађе. б. на првом месту, пре свега. – Прво ми је било да се оженим. в. пре било чега другога. – Ваља прво говорити са заинтересованим људима, а потом судити. г. напред, испред. – Прво иде девојка, а младић за њом.

Прво, полазимо у лов, друго, носимо пушке

Прво ми је било да се оженим

Ваља прво говорити са заинтересованим људима, а потом судити

Прво иде девојка, а младић за њом