Значење и употреба
Како се реч користи
сломити се, расцепити се, распрснути се (обично уз тресак, прасак). – Пукла је летва на којој је он седео. б. нагло престати радити, препући (о срцу); свиснути, прецрћи (о човеку, о животињи). – Пукло јој срце од жалости. Није издржала, пукла је. в. разг. претрпети губитак, штету. – Изгледа да су многи привредници пукли.
Пукла је летва на којој је он седео
Пукло јој срце од жалости
Изгледа да су многи привредници пукли
произвести кратак, оштар звук (при паду, ударцу и сл.). б. испаливши метак произвести оштар, јак звук. – Пуче пушка.
Пуче пушка
нагло се појавити, настати у пуном облику, пуном сјају и сл. – Пред нама је пукао видик. Пукла је зора. • пукло ми пред очима постало ми је јасно. ~ од беса (зависти, злобе) веома интензивно осећати, преживљавати оно што је казано именицом у генитиву с предлогом „од". ~ од смеха насмејати се јако, много, гласно, провести извесно време смејући се јако. пуче тиква растури се пријатељство. цркао – пукао ма шта се догодило, било шта било, по сваку цену.
Пред нама је пукао видик
пукао ма шта се догодило, било шта било, по сваку цену