кретати се, струјати (о ваздуху, ветру), дувати. — Пухао је јак ветар.

Пухао је јак ветар

испуштати из уста или кроз нос ваздушну струју, појачано дисати, дахтати. — Пуше од умора.

Пуше од умора

испуштајући ваздух из уста производити звуке на каквом дувачком инструменту, свирати. — Обилазили су куће и пухали у рогове.

Обилазили су куће и пухали у рогове

дурити се, љутити се. ~ с киме у исте дипле (у исти рог, у исту тикву) разг. слагати се потпуно с неким (у мишљењу, поступцима); бити у дослуху, туровати с неким; уп. дувати у исту тикву (под дувати).