Одредница

радња

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

акт, чин, покрет; поступак, дело: рефлексна ~, инстинктивна ~, механичка (аутоматска) ~, ~ руке; ружна (прљава) ~.

1.в.

рад (2–5). в. мат. (обично с одредбом „рачунска", „математичка" и сл.) начин, облик израчунавања, операција: четири рачунске радње, извршити рачунску радњу сабирања.

1.г.

писмени рад, расправа, студија, чланак и сл.: објавити своју радњу.

2.а.

мала или мања радна организација у којој се обавља нека привредна делатност (обично занатска или услужна): трговинска ~, занатска ~, угоститељска ~.

2.б.

просторија за обављање такве делатности (радионица, продавница и сл.); уп. локал (1): отворити радњу, закључати радњу, очистити радњу.

3.а.

догађај, збивање, акција; ток збивања у неком књижевном делу, филму и сл.: описати радњу, ~ романа, ~ драме (драмска ~).

3.б.

део чина у позоришном комаду, сцена, призор, појава: трећа ~ у првом чину.

Граматички облици

Промена по падежима

Детаљи о падежима
ПадежЈеднина
Номинативрадња
Генитиврадње
Дативрадњи
Акузативрадњу
Вокативрадњо
Инструменталрадњом
Локативрадњи

Генитив: мн. -њи (-ња)

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.