распамећен) свр. (некога) учинити да неко изгуби памет, да изгуби способност расуђивања; изнервирати, емоционално узбудити. – Рат га је распаметио. и ~ се изгубити памет, способност нормалног расуђивања; изнервирати се. – Избезумио се и распаметио од проблема.

Рат га је распаметио

Избезумио се и распаметио од проблема