раставити

учинити да се они који су заједно разиђу, удаљити једно од другог, раздвојити. – Њих двојицу растави студирање у различитим градовима.

Њих двојицу растави студирање у различитим градовима

довести до прекида веза, обуђења; завадити, посвађати: ~ пријатеље, ~ заљубљене.

учинити да се раскине брачна веза, развести: ~ брак. Суд их је раставио.

учинити да неко напусти неки посао, да се престане бавити нечим. – Ко може раставити глумца од позорнице?

Ко може раставити глумца од позорнице?

расклопити на поједине делове, демонтирати: ~ транзистор, ~ усисивач.

разложити, рашчланити: ~ једињење, ~ број на чиниоце.

раздвојити на делове, разграничити делове целине; разлучити, оделити: ~ реч на слогове, ~ сложену реченицу.

раширити, размаћи: ~ ноге.

растати се, одвојити се. – Раставише се на углу улице.

Раставише се на углу улице

развести се (о мужу и жени).

раздвојити се на делове, растурити се. – Бојао се да се лађа на води не растави.

Бојао се да се лађа на води не растави

(од некога, од нечега, с неким, с нечим) одвојити се од некога, од нечега, напустити (некога, нешто): ~ се с вином, ~ се од