стање мировања тела које настаје када на њега делују уравнотежене силе које се потиру, неутралишу: стабилна ~, лабилна ~, успоставити равнотежу. б. хем. стање организма или неке материје при коме супротне хемијске реакције имају исту брзину, силу: хемијска ~ организма. в. анат. (често у синтагми: чуло равнотеже) способност организма да задржи или промени положај тела (који регулишу посебни органи у уху): изгубити равнотежу (тела), имати добар осећај равнотеже. г. фиг. уједначеност, склад духовних особина, духовне ангажованости, активности; уједначеност, усклађеност, хармонија уопште: духовна (душевна) ~, ~ духа; ~ између теорије и праксе.