Значење и употреба
Како се реч користи
стање мировања тела које настаје када на њега делују уравнотежене силе које се потиру, неутралишу: стабилна ~, лабилна ~, успоставити равнотежу. б. хем. стање организма или неке материје при коме супротне хемијске реакције имају исту брзину, силу: хемијска ~ организма. в. анат. (често у синтагми: чуло равнотеже) способност организма да задржи или промени положај тела (који регулишу посебни органи у уху): изгубити равнотежу (тела), имати добар осећај равнотеже. г. фиг. уједначеност, склад духовних особина, духовне ангажованости, активности; уједначеност, усклађеност, хармонија уопште: духовна (душевна) ~, ~ духа; ~ између теорије и праксе.
уједначеност снага, политичке, војне или економске моћи држава или група држава: ~ међу великим силама, ~ међу блоковима, ~ војних снага.
стање буџета, закључног рачуна када су актива и пасива једнаке, усклађеност, уједначеност прихода и расхода: буџетска ~, ~ расхода и прихода. избаци(ва)ти (некога) из равнотеже (у)чинити, допринети (доприносити) да неко престане да влада собом, да контролише своје поступке, своје понашање. изгубити равнотежу престати владати собом.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.