дељење, одвајање, међусобно удаљавање јединки, делова неког скупа, односно целине; ломљење, распадање, расипање нечега: разагнати, разаслати, разбацати, раздвојити, разделити, развести се, разложити, разломити, разбити, растерати, растурити, расути, разашиљати, раздеоба итд. б. радња супротна радњи означеној основним глаголом: размрсити, разоружати, разочарати и сл.

ширење нечега, повећавање обима, опсега, размера нечега: разрасти се, раширити се, разлити се, распростр(ет)и се, размахати се и сл. б. достизање високог степена интензитета неког процеса, стања: разбуктати се, разгорети се, распалити се, ражестити се, распричати се, ражџилитати се и сл.

лишење нечега, одузимање одређеног својства, права, чина и сл.: распопити, разбаштинити, рашчинити, расцарити и сл. б. ублажавање интензитета нечега; прекидање или завршетак неког стања; уношење промене у неку средину, односно настанак неке промене: разводнити, разблажити; разбудити, разведрити се, разданити се, разбистрити се.