Значење и употреба
Како се реч користи
1.
од разбити (се).
2.а.
чији су делови разбацани на ширем простору, чији делови нису збијени, повезани, расут, разбацан: ~ територија, село разбијеног типа, ~ општина.
2.б.
који је без унутрашњег јединства, некохерентан, неуједначен: разбијени тон, ~ композиција (романа).
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.