разбуктим (разбукћем) (разбуктети јек. разбуктјети, -тим) свр. а. учинити да нешто почне јако горети, распалити, распламсати: ~ ватру, ~ пламен. б. учинити да се нешто развије до високог степена, учинити интензивним, жестоким, јако подстаћи, подјарити: ~ устанак, ~ побуну, ~ страсти, ~ мржњу. и ~ се а. почети интензивно горети, распалити се, распламсати се (о ватри, пламену и сл.). б. снажно се развити, узети маха, раширити се (нпр. о устанку). в. снажно се испољити, изразити (нпр. о јаким емоцијама, страстима и сл.).