раздрешим јек. раздријешити, раздријешим свр. одрешити, размрсити (чвор, узао); дрешењем везе, петље отворити, развезати оно што је било увезано, привезано: ~ завежљај, ~ врећу. и ~ се а. одвезати се, развезати се (о чвору, узлу, односно ономе што је завезано, увезано). б. фиг. ослободити се друштвених, моралних стега, обзира, разуларити се, разуздати се. • ~ језик почети говорити, распричати се. ~ кесу почети трошити новац, раздати, разделити доста новца. раздрешио му се језик каже се кад се неко расприча.