разломим (трп. разломљен) свр. (нешто) ломећи раздвојити, разделити на комаде, изломити; разбити: ~ хлеб; ~ врата. # ~ се а. поломити се, изломити се, разлупати се, разбити се (о неком ломљивом предмету, нпр. стаклу). б. фиг. постати исцрпен, изнурен, ломан, исцрпсти се, изнурити се (услед напорног рада, болести и сл.).