развезати

одрешити нешто што је било свезано, раздрешити; ослободити везе, нечега чим је неко био везан или чим је нешто било везано: ~ чвор, ~ узицу, ~ мараму, ~ коња, ~ врећу.

ослободити спутаности, учинити слободним; отворити: ~ душу, ~ срце.

ослободити се веза, онога чиме је неко био везан, одвезати се, одрешити се, распетљати се: ~ се и побећи.

одрешити се без попуштања веза (нпр. о завежљају, чвору и сл.).

ослободити се спутаности, уздржаности, постати неспутан (о снази, моћи и сл.); доћи до изражаја, повратити се (обично о моћи, дару говора или некој другој способности).

почети тећи слободно, неусиљено, развити се (о разговору и сл.). • ~ језик 1) почети много говорити, распричати се. 2) (некоме) навести некога да слободно, отворено прича. развезао му се језик каже се кад неко почне опширно и слободно, отворено причати.