Одредница

рђав

-а-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

који другима наноси непријатности и штету, који је лошег карактера, неваљао, покварен, зао: ~ човек.

1.б.

који занемарује своје дужности и обавезе, лош; који није квалификован, стручан за одређену функцију, неспособан, слаб: ~ син, ~ брат; ~ домаћица, ~ директор.

1.в.

који не поштује утврђене друштвене норме, неприличан, непристојан; који је за осуду, ружан, сраман: ~ владање, ~ друштво; ићи по рђаву послу, поћи рђавим путем.

2.а.

који је слабог квалитета, неквалитетан: ~ исхрана, ~ хартија, ~ производ.

2.б.

који је мањи од очекиваног, који је подбацио (у приносима, добити и сл.); неродан: ~ летина, ~ берба; ~ година.

2.в.

испуњен недаћама, оскудицама, несигуран; рђава времена, рђаве прилике.

2.г.

непријатан, неповољан, неугодан: рђаве вести, ~ стање, ~ статус. 4. који обилује временским непогодама: ~ време. 5. који наноси непријатности, штетан; незгодан по здравље и живот: ~ систем, ~ поредак; ~ клима. 6. који одаје лоше стање, нездрав: ~ изглед, ~ у лицу. 7. обухваћен, прекривен рђом, зарђао: рђави нож. • изнети на ~ глас пронети неповољне, лоше вести (о некоме).

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.