Одредница

руина

Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

(обично у мн.) оно што је руинирано, развалина, рушевина: руине Троје.

1.б.

особа пропалог здравља, потпуно оронула, стара, болесна особа: ~ од човека.

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.

У истом језичком кругу

Повезане речи

абак(ус)Исто пореклоабдикацијаИсто пореклоабецедарИсто пореклоаберацијаИсто пореклоаблативИсто пореклоабнормаланИсто порекло