Значење и употреба
Како се реч користи
означава отицање, одвајање а. (уз гл. кретања) од неког места (узвишеног, неке површине, отвореног простора, водене површине, места на води и сл.): ићи са планине, са поља, са мора, са куле. б. од врха, од краја нечега, од каквог отвора: с врха се протезати, с краја почети. в. од реке, чесме и сл. извесне количине воде: пити воду с бунара, с чесме, доносити воду с извора. г. материјал, градиво као извор одакле се нешто преноси: превести песму са енглеског језика. д. од места у коме се нешто врши, у коме неко живи, налази се или одакле је пореклом; горштаци са планине, познаник са Жабљака. – Београд се налази с десне стране Саве. ђ. од једне тачке, места, положаја према коме се одређује размак, растојање од: с краја на крај, с главе до репа. е. од каквог друштвеног положаја, дужности, посла и сл. свргнути с престола, вратити се с посла, доћи с пута. ж. од места вршења неке радње: посматрати небо с торња, продавати робу с брода.
Београд се налази с десне стране Саве
означава место на коме се нешто сазнаје, прима, перципира чулима; место извора чулних осета: посматрати са балкона, видети са прозора, чути музику с грамофона. б. са речима: гледиште, становиште одређује тачку посматрања према којој је нешто онако како се каже управним глаголом; разматрати рад с аспекта савремене лингвистике, ући у посао са стајалишта корисности. в. арх. (по нечему, у погледу нечега) чувен, познат, гласовит, савршен: са своје лепоте, са своје галантности, на гласу са свога богатства. г. од реда је узрок, разлог због: с тога разлога, с непажње. 4. одређује (обично о неком временском термину) време вршења радње: с јесени, с пролећа, с вечери. 5. (обично у неким устаљеним изразима) одређује меру: с прста дебео. II. (с ак.) нар. значи место где се нешто (неко) налази или се нешто врши; с ону страну реке, с ову страну пута. III. (с инстр.) означава: 1. друштво, заједницу у вршењу какве радње, одн. у доживљавању каквог стања: ићи у шетњу с пријатељем, свађати се са суседом, дописивати се са сестром, патити с народом. 2. а. обрему за оно на шта је усмерена радња: стајати са ножем за разрезивање књига, обратити се с молбом особи да подржи наше захтеве. б. предмет који главни појам има уза се; део главног појма у тој функцији; изаћи са бременом на улицу, појавити се са ручним пртљагом. в. неку особину коју има главни појам; човек с плавим очима, девојка с дугом косом, мач са дршком од слонове кости, младић са смислом за хумор. г. објекат радње означен управном речју: радити са стоком. – Шта си урадио са књигом? д. начин вршења радње: с напором, с мржњом, с тугом, с поштовањем, борити се с пушком у руци. е. појам од кога се нешто одваја, раставља од: растављати се са женом, опростити се са друштвом. 4. а. појам одређених односа, размера или поређења с главним појмом; у обратном размеру са количином, поредити се са нечим (неким). б. (у вези са инструменталом именица: обзир, поглед и сл.) имајући на уму: с погледом на будућност, с обзиром на околности. в. појам у вези с којим се узима какво стање, одн. с којим се нешто дешава, збива: бити добро са здрављем, задовољити се с нечим, кубурити с новцем. – С њим се нешто чудно дешава. 5. време вршења радње, збивања или стања: с првим сумраком, са заласком сунца, с временом. 6. уз прилоге за количину и уз основне бројеве у везама где обично долази инструментал с тим предлогом: с неколико јаких шамара, са пет прстију. 7. као логички субјекат. — С тим је свршено. Шта се десило с мојом молбом?
Шта си урадио са књигом? д
С њим се нешто чудно дешава
С тим је свршено