саблазним свр. прел. а. навести на грех, завести, морално покварити. — Нада се да ће га гола саблазнити и придобити. б. изазвати саблазан, јавно огорчење код некога, скандализовати. – Својим говором саблазнио је своје пријатеље. и ~ се полакомити се за нечим примамљивим, не моћи се одупрети грешним жељама. – Голе дојке, ко се у детињству није саблазнио једним таквим призором.

Нада се да ће га гола саблазнити и придобити

Својим говором саблазнио је своје пријатеље

Голе дојке, ко се у детињству није саблазнио једним таквим призором