способности отпора, противљења, покоран, резигниран: пасти у тупу немоћ. 4. фиг. а. мукао, пригушен, нејасан (о звуку). б. који тишти, који се неодређено и пригушено јавља, потмуо, подмукао (о болу). 5. недовољно развијен, непријемчив, неосетљив за звукове (о уху). 6. а. потпун, дубок, апсолутан (о каквом стању): тупи мир. б. који се мора извршити, безуслован; ~ дисциплина, тупе наредбе. • тупи угао (кут) мат. угао (кут) који је већи од 90°, а мањи од 180°.