шиљим несвр. [гл. им. шиљење с] а. правити оштар врх на нечему, оштрити, заоштравати (дељањем, стругањем, и сл.): ~ оловку, ~ колац, ~ дрво. б. фиг. (уста, усне) скупљати истурајући напред, пућити (усне). и ~ се постајати шиљат, добијати шиљат завршетак, издужавати се и сужавати се у шиљак (нпр. о носу, бради и сл.).