који је утолио (своју) глад, који се довољно нахранио: ~ дете. б. (у им. служби) м онај који је утолио глад, онај који је довољно нахрањен. – Сит гладном не верује. в. који засићује, којим се постиже ситост; који се радо једе, укусан: ~ јело. г. фиг. који је засићен до највеће могуће мере неком другом материјом, јак, интензиван: сите боје, ~ мирис.

Сит гладном не верује

који има свега довољно, који живи у изобиљу, богат, имућан; угодан, удобан; сит и спокојан живот племића. в. богат храном; родан, плодан: ~ година, ~ јесен. • бити сит (пресит) нечега (живота, рата и сл.) осећати нешто као терет, непријатност и сл. и вуци сити (и вук сит) и козе на броју (овце на броју) в. под вук. ~ сам свега досадило ми је, дозлоградило ми је, дојадило ми је све. сит (до сита) се најести (наиграти, напевати, наспавати) до миле воље, у највећој мери.