Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који сија, који одаје јаку светлост, блештав: ~ Сунце, ~ звезда.
1.б.
који је пун светлости, сјаја, светао: ~ јутро.
1.в.
који одбија светлост, даје одблесак, који се одсијава: ~ метал, ~ кристал.
1.г.
који (се) сија, блиста изражавајући какво унутрашње стање (о очима, погледу).
2.
(сјајан) фиг. који се истиче каквоћом (ванредним вредностима, лепотом и др.), ванредан, изврстан: ~ успех, ~ писац, ~ потез, ~ појава, ~ будућност.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.