скочити

одбацити се нагло, преместити се с једног места на друго, скоком доспети, пребацити се на неко место: ~ у страну.

одбацити се увис, попети се у скоку: ~ на коња.

бацити се с висине; сићи, спустити се у скоку: ~ у провалију, ~ с дрвета.

одбити се, одскочити. – Лопта му скочи право у наручје.

Лопта му скочи право у наручје

нагло устати, дићи се: ~ с места.

потрчати, појурити: ~ на место удеса.

нагло навалити, напасти на некога. – Сви скочише на њега.

Сви скочише на њега

високо се дићи, одскочити (о Сунцу, Месецу). 4. искочити, избити. – Испод ува му скочила масница. 5. а. повећати се, попети се (о ценама и сл.). б. нагло се дићи, букнути (о телесној температури). • скочи, па онда реци хоп не хвали се док не извршиш нешто.

Испод ува му скочила масница