слеп

који не види, лишен способности вида.

а. који је неспособан, коме недостаје знања и вештине да нешто схвати: политички ~, ~ за лепоту. б. који не примећује, не схвата оно што се догаша око њега: ~ за нечије грешке, ~ за свет око себе. в. беспоговоран, безуслован: слепа послушност, слепе присталице.

који се обавља без гледања на предмет, уређај и сл. на коме се ради: слепо куцање, слепа партија шаха.

у коме нема логичког основа, разума, који се јавља стихијски: слепи случај.

који је на једном крају затворен, кроз који се не може проћи с друге стране: ~ улица, ~ долина, слепи колосек. • бити ~ код очију 1) не видети очигледне ствари, не схватати, не разумети ништа. 2) бити неписмен, необразован.