Одредница

сложити

сложим
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.

доложити, ставити на једно место више предмета у одређеном реду, на одређен начин; ~ алат, ~ ципеле, ~ књиге на полицу.

2.а.

дати нарочит облик савивши, смотавши нешто (тканину, папир и сл.): ~ рубље, ~ салвете, ~ постељину.

2.б.

сместити у нешто, наместити: ~ врата у довратнике.

3.а.

начинити целину саставивши делове: ~ слагалицу, ~ гибаницу.

3.б.

припремити, урадити, начинити слог (2) нечега што се штампа (у класичној штампарији); ~ књигу.

4.а.

довести до слоге. – То ће нас сложити и смирити.

То ће нас сложити и смирити
4.б.

довести у склад, ускладити: ~ боје.

‣1.а.~ се

дати пристанак, сагласност; изразити, потврдити своје слагање с неким, нечим; споразумети се, договорити се с неким: ~ се с нечијим мишљењем, ~ се с предлогом; ~ се око цене.

‣1.б.~ се

постићи слогу, бити сложан, живети и понашати се сложно. – Ако се они сложе, нико им ништа не може.

Ако се они сложе, нико им ништа не може

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.