Значење и употреба
1.а.
особа (обично мушка) која за плату служи, обавља кућне и друге послове.
1.б.
особа спремна да испуњава нечије жеље, нечију вољу.
2.
(често с атрибутом „верна") поданик према своме владару, господару. – Слуго моја, бане Милутине!
Слуго моја, бане Милутине!
3.
а. особа која штити нечије интересе, брине о нечијем добру, напретку, која је потпуно предана некоме или нечему: ~ народа, ~ цара, ~ отаџбине. б. пеј. онај који из страха или користољубља испуњава нечију вољу, нечија наређења.
Напомене
Множина: ж
Датив: слузи и слуги; ген. мн. слугу (слуга)
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.