примати чулом слуха неке звуке (гласове, музику итд.): ~ смех, ~ звона.

нешто) присуствовати предавањима на високим школама: ~ предавања из анатомије.

некога) придржавати се нечијих савета, наредби, бити послушан: ~ родитеље, не ~ никога.

послушно, исправно радити, функционисати (о деловима тела, оружју и сл.). – Не слушају ме ноге. Пушка ме слуша.

Не слушају ме ноге

у императиву) разг. употребљава се кад се саговорнику жели обратити пажња на оно што ће се рећи. – Слушај, Марко, мислим да треба да идеш. и ~ се слагати се, живети у слози. – Децо моја, слушајте се, претрпите једно друго.

Слушај, Марко, мислим да треба да идеш

Децо моја, слушајте се, претрпите једно друго