Значење и употреба
Како се реч користи
1.
имати предосећај, предосећати, наслућивати: ~ несрећу, ~ зло.
2.
интуитивно осећати, интуитивно и нејасно закључивати. – Слутим да га још волиш. Слутила је истину. Она и не слути шта ми радимо.
Слутим да га још волиш
3.
(обично на нешто) указивати на нешто (обично неповољно) у (блиској) будућности, предсказивати, наговештавати. – То не слути на добро. Облаци слуте на буру.
То не слути на добро
Напомене
гл. им. слућење с; уп. слутња
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.