Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
правац кретања (некога, нечега): ићи у истом смеру, ~ воза, један ~.
1.б.
пут, правац којим је управљена нека делатност, активност: општи ~ решавања задатака.
1.в.
правац, пут развитка, ток какве делатности (друштвене, књижевне, научне и сл.): европски литерарни смерови.
2.
у школи одељење посебнога типа управљено на изучавање нарочите групе предмета: природно-математички ~, друштвено-језички ~.
Напомене
смјер и смјер, смјера м (мн. см(ј)ерови)
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.