учинити тамним, мрачним, неосветљеним, замрачити: ~ собу, ~ прозор.

учинити смркнутим, суморним, невеселим: ~ лице, ~ чело. • ~ се 1. а. пасти (о мраку); утонути у мрак, постати мрачан, испунити се мраком (о неком простору или просторном појму). – Напољу се већ смрачило. Соба се смрачила. б. изгубити сјај, престати сијати (о сунцу, звездама и сл.). 2. фиг. постати смркнут, тмуран, намргодити се (о нечијем лицу, челу или уопште о некој особи); утонути у лоше расположење, изгубити веселост, ведрину.

Напољу се већ смрачило

са логичким субјектом у дативу, без допуне или са допуном „у глави", „пред очима" и сл.) запасти у несвестицу, вртоглавицу, обневиделост, уопште у стање смањене присебности, духовне сабраности, способности јасног мишљења, владања собом. – Кад то видех, смрачи ми се у глави.

Кад то видех, смрачи ми се у глави