Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
злонамерно, подмукло деловање, сплетка, интрига. – Од њега је велика смутња потекла.
Од њега је велика смутња потекла
1.б.
неспоразум, раздор. – Унесоше смутњу у народ.
Унесоше смутњу у народ
2.
неред, метеж, немир, пометња. – Ружне су се ствари догађале у времену смутњи и ратова.
Ружне су се ствари догађале у времену смутњи и ратова
3.
збуњеност, сметеност. – Чудна је смутња у мојој глави. • камен смутње оно што изазива раздор, свађу.
Чудна је смутња у мојој глави
Напомене
Генитив: мн. -њи (-ња)
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.