Значење и употреба
Како се реч користи
1.
врх, вршак, шиљак; предњи ужи део нечега: ~ оловке, ~ ножа, на шпицу, ~ ципеле.
2.
истурени, навални део фудбалског тима: у шпицу напада. в. раса паса дуге длаке, шиљасте лаве и малих шиљастих ушију. 4. а. (обично у изр. у шпицу) време најгушћег саобраћаја и велике гужве (кад људи иду на посао или кад се враћају са посла): саобраћајни ~, враћати се с посла у шпицу. б. врхунац; ~ сезоне. ~ шпиц-играч најистуренији играч напада.
Напомене
Инструментал: шпицем; мн. шпицеви
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.