нагло излити, изручити нешто течно, житко или сипко на некога, нешто, у нешто, сасути: ~ бокал воде на главу, ~ врећу жита у кош.

сурвати, срушити, оборити. – Ветар је сручио наслагано камење и затрпао ровове. в. а. (на некога) обасути, засути некога увредљивим речима, грдњама и сл.: ~ бујицу псовки, ~ пљусак грдњи. б. испалити у некога, нешто већи број метака и сл.: ~ цео шаржер метака. 4. свалити, натоварити на некога нешто тешко, непријатно. – Осећао се као да су сручили на њега сву беду овога света. — ~ се 1. пасти откуда у великој количини. – Бомбе су се сручиле на град. 2. а. спропаштати се, срушити се свом тежином; сурвати се. – Сручио се, онесвешћен, на под. Лавина се сручила. б. срушити се, обрушити се. – Кућа се сручи у прашину.

Ветар је сручио наслагано камење и затрпао ровове

Осећао се као да су сручили на њега сву беду овога света

~ се 1

Бомбе су се сручиле на град

Сручио се, онесвешћен, на под

Кућа се сручи у прашину

на некога) а. пасти, погодити, задесити некога (о нечем непријатном, тешком). – На њу су се сручиле нове невоље. б. бити изговорен, упућен некоме (о ружним речима, псовкама и сл.). – На њега се сручила читава бујица грдњи. в. пасти у великој количини (о киши).

На њу су се сручиле нове невоље

На њега се сручила читава бујица грдњи