бити смештен, распоређен, налазити се (о стварима, предметима). – Пушка стоји крај врата. Вино стоји у подруму. в. а. бити у каквом односу, стању према некоме. – Како ти стојиш са директором? Он добро стоји код власти. б. бити у добром или рђавом стању. – Како стоје твоји послови? 4. зависити од некога или нечега. – То не стоји до мене. 5. имати цену, коштати. – Кућа ме стајала читаво богатство. 6. пристајати, одговарати, доликовати. – Одело му стоји као саливено. Та боја лепо стоји. 7. (иза некога) имати ослонац, подршку у некоме, нечему. – Иза тога програма стоји држава. Иза њега стоји моћан човек. 8. бити записан, написан. – Тако стоји у закону. То стоји у тексту. 9. бити непокретан, непомичан, изгубити способност кретања: сат стоји, послови стоје, време као да стоји. 10. бити, налазити се у неком (обичном привременом) стању. – Питање стоји нерешено. Како ствари стоје. 11. (у императиву: стој! стојте!) заповест да се прекине кретање.

Пушка стоји крај врата

Како ти стојиш са директором? Он добро стоји код власти

Како стоје твоји послови? 4

То не стоји до мене

Кућа ме стајала читаво богатство

Одело му стоји као саливено

Иза тога програма стоји држава

Тако стоји у закону

Питање стоји нерешено