Одредница · хомограф 2

стар2

-а-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

који је проживео много година, који је доживео старост; супр. млад: ~ човек.

1.б.

својствен таквој особи: старе кости, ~ лице.

1.в.

који је прошао доба живота које се сматра најпогоднијим за нешто: ~ за школу, ~ студент.

2.а.

који потиче из прошлих времена, који се давно појавио: ~ песма, ~ рана, ~ навика, ~ дуг.

2.б.

који је одавно познат: ~ истина, ~ пословица.

2.в.

који се одавно бави неким занимањем, делатношћу: ~ војник, ~ радикал.

3.а.

прошли, минули (о времену): у стара времена.

3.б.

који је постојао, живео раније: стари народи, стари писци.

3.в.

карактеристичан за прошло време: стари обичај.

3.г.

који је изашао из моде, застарео: ~ модел капута, ~ крој.

4.

који своје порекло води из старине, прошлости: ~ породица, ~ племство.

5.

који је претходио овоме сада, претходни: ~ редакција часописа, ~ шеф, ~ адреса.

6.

који је одавно у употреби, који је одавно направљен и који је временом изгубио своје првобитне особине; супр. нов.: ~ одело, старе ципеле.

7.а.

дугогодишњи, давно познат по нечему: ~ познаник.

7.б.

већ пре одређен: ~ место.

8.а.

који је прошао сав процес врења, ферментације и сл. (о млечним и алкохолним производима): ~ сир, ~ вино.

8.б.

који је из раније сезоне: ~ жито, ~ пасуљ.

8.в.

који није свеж, бајат: ~ јаје, ~ хлеб.

9.

(у компаративу) а. који је на вишем степену, виши: ~ разред. б. виши по рангу, чину, положају: ~ официр. в. који се више поштује, важнији, меродавнији. — Очева реч мора бити старија.

Очева реч мора бити старија
10.а.

(у компаративу) који има више година у поређењу с неким: ~ брат, ~ пет година.

10.б.

уз изразе којима се указује на број година (векова и сл.) протеклих од нечијег рођења, одн. настанка нечега: који има... који је од пре...: човек ~ 50 година, рукопис ~ неколико векова, хлеб ~ три дана.

11.

(у именичкој служби) а. старац. б. отац (у одмаклим годинама). в. старица. г. мајка (у одмаклим годинама).

12.

(у именичкој служби) с некадашње време, некадашње стање, прошлост. – Нема враћања на старо.

Нема враћања на старо
13.

(у именичкој служби) м мн. а. преци; родитељи. — Његови стари су били јунаци. б. одрасли насупрот младима: сукоб младих и старих. • и ~ и младо сви, сви редом, без изузетка.

Његови стари су били јунаци

одр. стари; комп. старији

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.