Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
старо доба, далека прошлост, давнина: становници од старине.
1.б.
некадашња припадност по роду, пореклу; припадност, род. – Старином је Цинцарин.
Старином је Цинцарин
2.
трагови, остаци старог доба, некадашњег живота. – Најдубља старина људског рода лежи закопана у дубоким наносима река.
Најдубља старина људског рода лежи закопана у дубоким наносима река
3.
предмет, ствар из старог доба: музеј старина.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.