Значење и употреба
Како се реч користи
(некога) а. идући доспети на исто место, наћи се на истом месту с неким који је био измакао, достићи, сустићи. б. изравнати се, изједначити се са неким у нечему (успеху, раду, знању, расту итд.).
доћи, доспети, пристати на одређено место а. о бићима и предметима: ~ кући, ~ на свечаност, ~ на циљ. – Стигло је писмо.
Стигло је писмо
доћи савлађујући тешкоће, допрети. – Стигао је и до шефа државе тражећи своја права.
Стигао је и до шефа државе тражећи своја права
узнапредовати, доспети (у стицању звања, положаја, угледа, у развоју и др.). – На тај начин нећеш далеко стићи.
На тај начин нећеш далеко стићи
задесити (невоља, несрећа, зло и сл.). – Да их није стигла каква невоља на путу?
Да их није стигла каква невоља на путу?
спасати, дозрети. – После ражи стигла и пшеница.
После ражи стигла и пшеница
имати времена, доспети, успети, моћи учинити нешто у право време. – Не стижем да завршим посао на време. Нећемо пре зиме стићи да ставимо кућу под кров.
Не стижем да завршим посао на време
Напомене
Аорист: стигох (стигнух), стиже (стигну); р. пр. стигао, -гла (стигнуо, -ула); пр. пр. стигавши (стигнувши)
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.