теоријско и методолошко становиште (поникло у лингвистици) које служи као основа за истраживање лингвистичких, социјалних, етничких и културних целина полазећи од идеје тоталитета и идеје међузависности јединица или целина узетих у разматрање; методолошки правац усмерен на уочавање системске међузависности појава и њихових структура које образују скупови елемената.